Grupno pitanje: Ove sedmice, Q’uo, želeli bismo vas pitati da li biste mogli detaljnije objasniti zamke ili ometanja na koje osoba koja traga za istinom može naići posebno u početku i postoji li neka druga vrsta prepreka ili zamki koje se kasnije pojave na putu onih koji tragaju. Molimo vas dajte nam opšti pregled onoga čega treba biti svestan dok se traga za tim što slobodno rečeno nazivamo istinom.

(Karla Transmituje)

Mi smo ti koji smo vam poznati kao Q’uo princip i pozdravljamo vas u ljubavi i u svetlu jednog beskonačnog Stvoritelja, u Čijoj službi vam danas dolazimo. Velika je privilegija biti pozvan u vašu grupu i vrlo rado ćemo govoriti o zamkama i ometanjima na duhovnom putu. Ali prvo bismo, kao i uvek, želeli da posebno zatražimo od svakog od vas da zadržite sposobnost vrlo pažljive diskriminacije dok slušate naša mišljenja, prihvatajući samo ona mišljenja koja vam se zaista čine dobra, sa kojima želite dalje da radite a ostalo odbacite odmah. Na ovaj način ćemo se osećati mnogo sigurniji da se nećemo mešati u vašu slobodnu volju ili remetiti svetost vašeg ličnog procesa.

Kada postavljate pitanja o zamkama i ometanjima kojima je žrtva ona osoba koja pokušava da sledi put duhovnosti, postavljate prilično široko pitanje. Duhovni put sam po sebi predstavlja neverovatno širok prolaz koji, kao što i treba, nosi svako biće treće gustine dok pokušava hodati između dva sveta, sveta prihvaćene stvarnosti treće gustine i unutrašnjeg sveta koji ponekad potpuno obuzme spoljni svet njegovom važnošću i jasnoćom.

Uglavnom, osobe koje svesno ne idu duhovnim putem udobno borave unutar treće gustine i uživaju u raznim slikama i iluzijama koje prolaze pred njihovim očima, kao što je ranije spomenuo onaj znan kao G. Udobna je i poznata ta stvar prelaženja sa slike na sliku od kako ustanemo i kako nam dan teče; prateći posao koji radimo, prateći potrebe tela za obrocima i neophodnom tečnošću i potrebnim spavanjem. Manje je ugodno, a ponekad zastrašujuće manje znana stvar slediti duhovni put. I svaki pojedinac zakorači na ovaj put iz maglovitog okruženja pre nego što mu je prošla misao kroz um da postoji stvarni duhovni put. Dakle, ovaj široki, duhovni put je dom svima vama. Svaka noga u ovoj sobi je digla prašinu na tom putu i tu prašinu je slično podizalo svako ljudsko biće na ovoj planeti u jednom ili drugom trenutku. Dakle, postoji velika raznolikost u stavovima onih koji zakorače na put duha. Kao rezultat toga postoje različite vrste zamki.

Pristupimo ovom pitanju sa stanovišta modela koji možemo koristiti kako bismo videli da li ste zaista na duhovnom putu. Model vlastite suštine na duhovnom putu je model u kome se usredsređujete na “Ja” koji zaista jeste. Mnogo je različitih upotreba jednine u prvom licu. Kada mislite na sebe, ne mislite uvek na sebe u tom smislu vlastite suštine. Kada razmišljate o sebi kao o duhovnom biću na tom putu, ko ste to vi? Koje je to “Ja” koje govori za vas kada ste na duhovnom putu? Kako bi se taj glas, taj identitet i ta osoba razlikovala od tog “Ja” koje govori za vas u manje promišljenim ulogama?

Nadajmo se da, kad počnete da osećate sebe kao duhovnu celinu, to “Ja” koje govori u vaše ime će početi da izlazi iz magle tog prividnog “Ja”, te ličnosti vidljive na površini. Model koji ovaj instrument nosi na umu kao jedinke na duhovnom putu je model u kome ona sledi korake Isusa Hrista. Ona nema model same sebe u obliku obožavanja, već sledi primer učitelja koji kako izgleda je tačno znao ko je on bio. On je sebe prepoznao kao predstavnika Stvoritelja. Ovaj instrument, dakle, ima model vlastite suštine na duhovnom putu na kome ona ima objektivnu referentnu tačku toga ko je ona jer sledi pojedinca koji je imao određenu ličnost. Ta osoba se strogo identifikovala kao Sin Oca koji se bavio poslovima svog Oca. I važno je napomenuti da ta osoba, u svom tom vlastitom propovedanju, nikada nije bio citiran da zahteva obožavanje, već je samo tražio da ostali slede njegov primer.

Stoga bismo pitali pojedince koji vide sebe na duhovnom putu sasvim jednostavno: “Ko ste vi?” Jer ovo je suštinsko središte onoga što privlači pojedince na put traženja. Oni postaju svesni da sva mudrost stečena njihovim iskustvima od kolevke nadalje nije dovoljna da zadovolji želju za identitetom i smislom. Oni shvataju da će morati da krenu na putovanje. To nije ni najmanje putovanje u okviru fizičkog sveta, ali je zasigurno putovanje i sasvim je sigurno da se odvija na putu koji je zajednički svima koji tragaju.

Molimo vas da shvatite da na ovom putu u suštini ne skupljate toliko koliko dopuštate da stvari od vas otpadnu. Duboki i istiniti tonovi vašeg identiteta i vašeg ispravnog preobraženja postaju jasni, zvučni, ponekad žalosni, a ponekad trijumfalni, ali nepogrešivo, s vremena na vreme će doći trenutak - ovaj instrument voli da ih naziva “kristalnim trenucima” - koji odzvanja poput zvona sa vrlo jasnom odlikom značenja i rezonance i u tom trenutku, šta god da je zaključak, došao je lako, i bez napora; i shvatite da ste požnjeli žetvu koja je dugo bila u toku. Napokon čujete i osetite i vidite rad koji ste okončali, ali nikada niste znali kada će taj trenutak doći. Takav je napredak osobe koja je na duhovnom putu.

Zamke, za jedinku koja je nova na tom putu, mogu biti nestrpljenje i ta potreba da se dosegne i uhvati su pokazatelji nestrpljenja. To nisu poteškoće koje će stopirati ili skrenuti duhovno traganje osobe, ali takvo nestrpljenje sputava kreaciju kojoj je postavljeno da odgovori na vaše potrebe, i to blagovremeno. To ponekad znači da se mora čekati. Veoma je teško shvatiti i prihvatiti nužnost da jednostavno morate čekati.

Onaj znan kao Džim govorio je ranije o svom oduševljenju što je tokom van sezone svog posla pronašao vreme da sedi i ogrezne u tišini, omogućavajući kreaciji da mu se obrati kako bi već želela. Ta spremnost da se prepustite toku trenutka je veliko bogatstvo za sve one koji tragaju. Osoba, Džim, govorio je o tome kako sedeći tokom zalaska sunca i dozvoljavajući svetlosti polako, postepeno, da nestane, osluškujući zvukove dnevnih stvorenja kako bivaju sve tiša i slušajući kako noćna stvorenja počinju da pevaju svoju noćnu pesmu i jednostavno dopuštajući da se sva ova kreacija prožima ispred njegovih očiju i ušiju i, ulazeći u svoje prebivalište na kraju tog perioda, osećajući se čudnovato okrepljenim i osveženim. Takav model strpljenja je odlično imati.

Shvatite da kada se duhovno orijentisano pitanje postavi unutar sebe, odgovor može doći u sledećih petnaest sekundi, ali takođe može doći dve nedelje ili dva meseca kasnije. Pokrenute su energije kojima se sada mora verovati. Prelazak sa postavljenog pitanja na veru i čekanje je važna veština koju treba naučiti. Kad u sebi osetite nestrpljenje, blago se podsetite da u duhovnom traganju ne postoji vremenski period.

Kako tragač postaje sofisticiraniji, kako se nadograđuje učenje na učenju, zamke na puta se mogu izmeniti. Ako ste jedan od onih koji osećaju da imate nešto iskustva hodajući tim putem, shvatite da vaša zamka može biti upravo to da previše znate ili taj osećaj da razumete. Zaista nema kraja evoluciji vlastite suštine. Kako stvari otpadaju od vas i kada postanete sposobniji da prodrete dublje u vašu svest, u više navrata ćete otkriti da koncepte trebate osloboditi njihove striktnosti. Morate biti spremni da dozvolite novim uvidima da promene vašu pažljivo izgrađenu obaveštenost o sebi i svetu oko vas. Ne držite se vlastitog identiteta ili stečenog znanja pred novim informacijama. Radije, ostavite po strani ono što osećate da znate i u potpunosti uđite u istraživanje onoga što za vas ima odjeka. Nemojte to doživljavati kao nešto što dovodi u pitanje vaše informacije, već ih prihvatite kao nešto što će vam možda pomoći u procesu evolucije i uspostaviti potpuno novi oblik informacija koje su isto tako dobre za vas. Kako se iskustvo nagomilava, čini se da neki pojedinci nose čitavu svoju istoriju iskustva i pokušavaju dodati sve novo povrh ove velike gomile stečenih informacija iz detinjstva i prethodnih godina. Dobra je ideja držati tu čašu sopstvenosti preokrenutom i praznom kako bi mogla primiti novo vino, nove informacije.

Postoji određena doza ponosa koju pojedinci ponekad imaju u vezi s tim koliko su stvari naučili, koliko knjiga su pročitali ili filozofija koje su proučavali ili verskih sistema u koje su prodrli i o kojima mogu da govore. Ova vrsta ponosa često ima vrlo umrtvljujući uticaj i podstakli bismo pojedince, da se što jednostavnije i što direktnije povežu sa idejama, načinima mišljenja, a pre svega sa onim pojedincima koji možda pokušavaju da uđu u razgovor u vezi sa duhovnim pitanjima. U svetu koji neprekidno jurca na toliko mnogo nivoa, podstakli bismo istinski opušten i vedar stav prema vrlo ozbiljnom poslu duhovnog traganja.

Ovaj instrument 1 je tipičan za mnoge na duhovnom putu jer ima ugrađenu čežnju i glad za predanošću. Ona mora biti predana, mora služiti, ona ima osećaj da je gotovo terana da bude kao i onaj što je poznat kao Isus, koji je zastupnik Stvoritelja. Dobro je imati taj pritisak iz pozadine; nije dobra stvar dozvoliti da vas taj pritisak natera da žurite ili budete površni ili postanete zabrinuti. Dozvolite tom pritisku iz pozadine da vas i dalje motiviše, ali ako vas motiviše dalje od tačke vašeg strpljenja i ako gubite osećaj razmera i humora u vezi sa vašem putem, onda ste ušli u tu posebnu zamku nestrpljivosti i užurbanosti.

Ono što će vam to učiniti ako dopustite da vas to motiviše, je da će te se truditi sve više i više, da isprobavate druge discipline, da dodate meditaciju ako već nemate jednu svakodnevno, zatim dodajte još jednu, a zatim ih dodatno produžite i tako dalje. Rezultat takvog traganja pod pritiskom je da će te izgoreti kao tragač i moraćete neko vreme sedeti postrani tog duhovnog puta, brišući čelo i duboko dišući. Ponekad su potrebne godine da sagoreli tragač potpuno uspostavi ravnotežu i da se vrati u stvarni proces koji je dobar i pun života.

Koračanje tom stazom nije teška stvar, više je stvar da će to biti putovanje za onoga ko je spreman za dugačak put. Na većini staza dostupnih u trećoj gustini postoji početak, sredina i kraj. Postoji proces učenja, postoji trenutak u sredini u kome je vaš napor izražen i postajete sve bolji, a to kulminira dobro obavljenim poslom, stečenim stepenom obrazovanja, napredovanjem na poslu i tako dalje.

Na duhovnom putu smrt je samo početak. Nema završetka, ima mnogo, mnogo početaka, a nema ni kraja toj sredini. Uvek ste na sredini tog duhovnog puta.

Možda je najveći dar spoznati da ništa ne znate i da ćete zaista upasti u mnoge zamke, a opet to vas neće odvesti s puta. Ne možete se izgubiti i ostati izgubljeni zauvek, a ako trebate da se odmorite, čak i tu pored puta imaćete društvo.

Što se tiče ometanja koja su moguća na duhovnom putu, ometanjima nema kraja. Ali [to je tačno] samo ako ste takvog stava da stvari vidite ili kao duhovne ili kao ovozemaljske. Ako razgraničavate između ta dva dela zemaljskog postojanja, sve što nije specifično duhovno posvećeno učenje, na neki način će vam izgledati kao smetnja.

Međutim, predložili bismo vam da vidite sve stvari koje duhovno orijentisana osoba čini su duhovne. Odlazak u kupatilo, pranje posuđa, iznošenje smeća, hranjenje mačke: ovi česti i svakodnevni poslovi su neophodni i ne mogu se protumačiti da imaju očigledne duhovne karakteristike. Pa ipak, ovaj instrument, na primer, nalazi načine da uloži u svaku od tih aktivnosti svest koja je po samom svom karakteru duhovna.

Koji deo vašeg dana iskreno smatrate smetnjom i vidite ga samo na taj način? Šta je to što radite da možete kazati da nema duhovnu vrednost? Ako možete identifikovati neke od tih aktivnosti koji se mogu videti kao smetnja, možda biste mogli da sednete i razmislite postoji li način na koji biste u ove poslove mogli uložiti sveti karakter koji potiče iz same službe, ljubavi i svesti o tome ko ste vi u stvari u duhovnom smislu. Po našem mišljenju, nema stvarnih ometanja za jedinku čije je srce usmereno ka Stvoritelju, jer svaka radnja koja je na raspolaganju pojedincu kao mogući izbor ima potencijal da se sagleda u duhovnom svetlu.

Jedan aspekt duhovnog puta koji bismo spomenuli pre nego što otvorimo sastanak za pitanja bio bi jednostavan aspekt tišine nasuprot zvuku, praznine naspram sadržaja, jer oni koji su na duhovnom putu u vašoj kulturi na taj put dolaze iz kulture vrlo bogate sadržajem. Zanimljivo je primetiti da u okviru celog ovog sadržaja kritičari kulture često komentarišu prazninu tog sadržaja, iluziju koju taj sadržaj stvara i iluzornu prirodu slike-za-slikom-za-slikom koja stvara taj sadržaj, bilo da je medij takvih prikaza na televiziji, radiju, novinama ili računaru.

Veoma veliki deo sveta ima kulturne uticaje koji ga više vode ka uvažavanju tišine, u kojoj kako se čini nema sadržaja, a ipak sadrži beskonačno značenje. U vašoj kulturi bogatoj sadržajem često se gubi samo značenje. Shodno tome, ako ste prirode koja ceni sadržaj, predlažemo da pažljivo odaberete svoj sadržaj, jer zaista postoji mnogo zamki, ako biste o tome govorili na taj način, za one koji pokušavaju da izvuku značenje iz površinskih aspekata vaše kulture, koji se mogu videti na televiziji ili pročitati u novinama. Ne upadajte u zamku dajući previše značenja onim stvarima koje su na površini. Dopustite značenju da bude misterija, i da vam tišina bude učitelj.

Zahvaljujemo vam se na ovom pitanju i smatramo da smo verovatno dovoljno dugo govorili o njemu. U ovom trenutku otvorili bismo razgovor dodatnim pitanjima, ako ih ima. Da li postoji dodatnih pitanja u ovom trenutku?

Q’uo, imam jedno duže pitanje i izvinjavam se zbog toga, ali se nadam, da će odgovor na to pitanje biti jednostavan. I lakše je čitati direktno sa papira.

[Čita]

Q’uo, dok se krećem napred na svom putu, doživljavam fenomen koji se može opisati kao svetlost koja postaje sve jača, a mrak sve tamniji. Osećam da doživljavam krajnosti onoga što se prikladno može opisati kao spektar osećanja. S jedne strane, osećam kako se snaga, vitalnost i duhovna percepcija povećavaju u trenucima kada mi, u osnovi, sva duhovna literatura koja ukazuje na istinu ne samo da ima smisla za mene već oživi, živa i tečna stvarnost. I posle toga se osećam snažnijim kroz samospoznaju da prizovem i iniciram više sile da transformišu moju nižu bit.

S druge strane, osećam sve jače tamnu stranu samog sebe: onu sa, kako se čini, otrovnijim reakcijama na situacije koje u meni stvaraju ozlojeđenost i gorčinu. Ono što ne znam je da li ta tamna strana raste sve više u meni dok pokušavam desegnuti svetlost jer zanemarujem da budem svestan određenih aspekata svojih navika ili su to okolnosti u kojima jednostavno postajem svesniji senke koja je već u meni i deo je mene, živa i funkcioniše bez mog svesnog razumevanja transformacije tog načina. Možete li mi pomoći da shvatim da li je to svesnost onoga što već postoji ili je daljnje stvaranje iskrivljenog razmišljanja u mom umu?

Mi smo ti od Q’uo principa i svesni smo tvog pitanja, brate. Koncept sopstvene senke je veoma koristan u nameri da u suštini svog bića sagledamo sebe potpuno i detaljno. Teško je prihvatiti ovu ideju o sebi u senci. Možda bi, ako bismo to nazvali punom sopstvenom zaokruženošću, bilo lakše videti konstrukciju kompletnog bića, jer svako od nas, i mi i vi, ste bića koja ponavljaju sve aspekte stvaranja i Stvoritelja. Do ovog trenutka kada ste dostigli treću gustinu postigli ste ogromnu količinu stapanja iskustava. Bili ste elementarni, bili ste biljka, bili ste životinja; sada ste u osnovi životinja sa savešću i trudite se da napredujete dalje. I mi smo postali još rafiniraniji našim iskustvom, ali ipak nosimo punu sopstvenu zaokruženost, baš kao i vi.

Šta je u toj kreaciji? Šta god vidite, to ste vi. Bilo koji ubica u bloku ste vi. Bilo koji lopov na optuženičkoj klupi ste vi. Svaki heroj koji je upravo spasio svet ste vi. Vi ste vojnik, onaj koji zarađuje za hleb, majka koja rađa dete, vi ste sve. I ne možete da izaberete da li imate, takozvano, dobro u sebi ili loše u sebi. Vi imate sve. U ograničenjima i disciplini roditelja u vezi sa detetom, pokušavajući da ga vaspitate tako da se ono ponaša ispravno, i vi ste naučili da se ponašate ispravno. Voleći dobro, tražeći svetlost, sve više ste u mogućnosti da se postavite u situacije i okruženja u kojima možete živiti na sunčanoj strani sebe, uživajući u službi i učenju i predanosti. Te stvari o vama i o svim ostalim pojedincima su tačne. Međutim, podjednako je tačna i ona sopstvena suština koje ne dobija ohrabrenje od strane vrlina.

Vi to još uvek imate; to ćete zauvek imati. To je deo snage onoga što ste i što imate. Ne biste mogli da budete kompletna osoba i da idete napred bez sopstvene pune zaokruženosti. Ništa ne ostaje iza vas dok se razvijate. To postaje organizovano na sve korisniji način dok učite da držite sebe u ravnoteži, čakru za čakrom, 2 problem za problemom i jedan trenutak za drugim. Uvek ste u stanju promene, tako da ovi trenuci kada postanete svesni tog takozvanog zlog dela sebe dolaze i odlaze. I ponekad je prilično uznemirujuće kada postanete svesni naročito artikulisanih i izrazitih, besnih ili iritirajućih misli. Osećate kako vas zaokuplja misao puna mržnje koja uopšte nije poštena i sigurno je nikada ne biste izgovorili naglas, a pitate se odakle je to došlo i da li zlo u vama nekako raste. Uveravamo vas da ne raste. Uvek je bilo tu. Odabralo je ovaj trenutak da vam se otkrije i ovo je dar vaše suštine samom sebi. Shvatite to ozbiljno, pažljivo ga pogledajte i razmotrite, ako možete, gde leži uzrok koji je ispoljio ovaj specifični deo vaše suštine.

Možemo li ti dodatno odgovoriti brate?

Ne hvala Q’uo. To je bilo izvrsno.

Zahvaljujemo ti se brate. Ima li trenutno dodatkih pitanja?

Ja imam pitanje o kome razmišljam već dosta vremena. Ako želim da postanem svestan svog znanja i mudrosti svih života koje sam ranije imao, kako to mogu ostvariti?

Mi smo ti od Q’uo principa i svesni smo tvog pitanja, brate. Ovo pitanje je postavljeno u okviru inkarnacije treće gustine, a naš najkraći odgovor bio bi da kažemo da će vam se vratiti te informacije …

[Prva strana kasete se završila.]

… neposredno nakon vašeg prelaska kroz vrata smrti. Kad prođete kroz tu kapiju, sjedinjeni sa punom svešću i potpunom komunikacijom sa vlastitom višom suštinom, imaćete nenarušeno pamćenje svega što ste bili i, zaista, svega onoga što biste mogli bili u budućnosti. Unutar treće gustine, ne smatra se korisnim imati na raspolaganju kompletan spektar informacija. Kao što znate, smatra se mnogo korisnijim da se diskretna zavesa navuče na sva prethodna iskustva, tako da se možete usresrediti na određenu inkarnaciju u kojoj trenutno učestvujete, i dati joj ozbiljnu pažnju koju zaslužuje, sama za sebe.

Načini da se prodre kroz veo zaborava su ograničeni unutar inkarnacije. Postoji proces sanjanja i oni koji rade sa snovima su često u stanju da prizovu sećanje na prošle živote jer se postepeno nađu u predelima snova koji čine drugačije okruženje koje počinje da ima svoju vlastitu stvarnost.

Najčešći način na koji su pojedinci u stanju da se sete informacije iz prošlih života je kontaktiranje dubokog uma od strane svesnog uma, koje se obavlja u seansama regresivne hipnoze, u kojoj se uz pomoć hipnotizera vlastita suština vraća natrag pre rođenja u prethodne živote i postavljaju se pitanja koja omogućavaju osobi da vrati neka od tih sećanja.

Možemo li ti dodatno odgovoriti brate?

To mi daje dovoljno za razmišljanje. Trenutno nemam ništa drugo. Hvala.

Zahvaljujemo ti se brate. Ima li još nekog pitanja?

Q’uo, ne znam da li možete odgovoriti na ovo pitanje. Slika koju sam dobio jutros kad sam se probudio, je bio simbol moje potrebe za pročišćavanjem i ispiranjem?

Mi smo ti od Q’uo principa i svesni smo tvog pitanja, brate. Nalazimo da smo kompletno zaustavljeni u ovom slučaju tvojom slobodnom voljom brate i nismo u mogućnosti da ponudimo informacije, osim da te podstaknemo da slediš liniju razmišljanja kojom se krećeš, jer osećamo da si u okolnostima koje imaju mnogo materijala i podstičemo te da to istražiš.

Možemo li ti dodatno odgovoriti?

Ne hvala Q’uo. Razumem.

Cenimo tvoje razumevanje, brate. Ponekad smo u mogućnosti da ponudimo jako malo stvarnih informacija i izvinjavamo se zbog toga.

Postoji li neko završno pitanje?

Q’uo. Ja imam još jedno. Samo nekoliko pasusa je ovaj put. Izvinjavam se, treba mi kontekst za ta pitanja.

[Čita]

Već godinama doživljavam trenutke i vremenske periode mutne percepcije koja pomalo zamagljuje granice između sna i stvarnosti. Kao što sam čuo da mnogi drugi govore o ovom istom iskustvu, čini mi se kao da se kompaktnost onoga što je pre bila dobro definisana stvarnost topi i odjednom se sve u budnoj svesti bukvalno oseća kao san. Bilo je nekoliko incidenata u zadnje vreme u kojima zaista nisam bio siguran da li sam zapravo rekao ili uradio nešto u “stvarnom svetu” ili je to isto sećanje bilo deo noćnog sna. Da li je ova vrsta zamagljenosti rezultat nadolazećih energija četvrte gustine i posledičnih promena u svesti koju one donose? Ili su to, kao što je predočeno u seriji Zakon Jedinstva, možda simptomi preterano užurbane polarizacije i sumraka koji prati tako nestrpljiv nagon za napretkom?

Mi smo ti od Q’uo principa i svesni smo tvog pitanja, brate. Ne možemo ti dati jedan odgovor, da ili ne, jer bismo, posmatrajući tvoje navike, rekli da su možda dve trećine tih iskustava indikacije tvog tipa ličnosti. Ti, što ti je zajedničko sa ovim instrumentom, imaš određeni kvalitet odsutnosti uma koji može stvoriti ovaj osećaj, a da pri tom te okolnosti nemaju nikakve rezonance ili konkretnog značenja. Jednostavno su trenutci kada ste rasejani. Postoje i druge okolnosti, moj brate, kada je došlo do značajnog pomaka u tvojoj perceptivnoj mreži usled intenziteta tvog zalaganja. U prvoj instanci, dve trećine iskustava, u suštini nema nikakvog značenja, to je jednostavno indikacija ličnosti. U ostalom delu slučajeva postoji odličan materijal koji se može iskopati i biti koristan. Zato bismo ti predložili da obratiš pažnju na vrstu neuobičajene rezonance koja se javlja takvom promenom svesti usled predanosti.

Treća mogućnost, koju si predložio, da to što si u osnovi doživeo je bila greška, da si previše žurio i tako dalje. I želeli bismo da ti olakšamo um u tom pogledu, jer to ni u jednom slučaju nije posledica žurbe ili ulaganja previše napora. Umesto toga, stvar je u načinu na koji se tvoja karakteristična ličnost oblikovala i način na koji se odnosi prema iskustvima koja se ne mogu sasvim obuhvatiti racionalnim razmišljanjem.

Super zrnevlje! Hvala Q’uo.

Mi se tebi zahvaljujemo brate. Ti si zaista super zrno. Ovaj instrument nas pita zašto uopšte pominjemo takve budalaštine i mi se izvinjavamo instrumentu i svima ostalima.

[Smeh]

I sa tim komentarom ćemo vas napustiti u ljubavi i u svetlu jednog beskonačnog Stvoritelja. Bilo nam je tako zadovoljstvo biti s vama i deliti vaše vibracije. Hvala vam što ste pitali. Mi smo ti od Q’uo principa. Napuštamo vas, u ljubavi i u svetlu jednog beskonačnog Stvoritelja. Adonai. Adonai vasu.

  1. Napomena prevodioca: “Instrument” je osoba kroz koju se kanališu/transmituju Q’uo poruke. Instrument prihvata kontakt i vokalizuje informacije koje je izvor dostavio. ↩

  2. Napomena prevodioca: “Čakra” energetski centar u telu. Ukupno je 7 osnovnih energetskih centara. ↩