Ja sam Ra. Pozdravljam vas u ljubavi i u svetlu Jednog Beskonačnog Stvoritelja. Sada komuniciram.

Molim vas prvo za stanje instrumenta?

Ja sam Ra. Stanje je kao što je prethodno iskazano.

Možete li da mi kažete zašto instrument sada dobija na težini umesto da je gubi, nakon seanse?

Ja sam Ra. Pogrešno je pretpostaviti da instrument dobija na težini fizičkog telesnog kompleksa zbog seanse ili rada sa Ra.

Instrument više nema fizičkog materijala koji se u bilo kojoj vidljivoj meri mora koristiti da bi došlo do ovog kontakta. To je zbog odlučnosti grupe da instrument neće koristiti vitalnu energiju koja bi bila neophodna kada je nivo fizičkog energetskog kompleksa u deficitu. Budući da je energija, dakle, za ove kontakte proizvod prenosa energije, instrument više ne mora da plaća tu fizičku cenu. Stoga instrument ne gubi na težini.

Međutim, povećanje telesne težine, kada se desi, rezultat je dva faktora. Jedan je sve veća osetljivost ovog fizičkog vozila na sve ono što je postavljeno pred njega, uključujući i ono prema čemu ima distorzije na načine koje biste nazvali alergijskim. Drugi faktor je pojačavanje ovih poteškoća.

Sreća je po nastavak ovog kontakta i inkarnaciju ovog entiteta da nije sklon prema prejedanju, jer bi preopterećenje ovog toliko iskrivljenog fizičkog kompleksa nadjačalo čak i najvatrenije afirmacije zdravlja/bolesti i okrenulo instrument ka distorzijama bolesti/zdravlja ili, u ekstremnom slučaju, fizičke smrti.

Hvala vam. Ovde ću postaviti prilično dugo, složeno pitanje, i ako je postojala značajna razlika pre i posle vela, molio bih da se da odgovor na svaki deo pitanja kako bih mogao dobiti ideju kako se ono što sada doživljavamo koristi za bolju polarizaciju.

Pitanje je - da li postoji neka značajna razlika i u čemu je bila razlika pre vela u inkarnaciji u trećem denzitetu kod sledećeg: spavanje, snovi, fizički bol, mentalni bol, seks, bolest, programiranje katalizatora, slučajni katalizator, veze ili komunikacija sa višim ja ili sa totalnošću uma/tela/duha, ili bilo kojim drugim funkcijama uma, tela ili duha pre vela koje bi bile značajne s obzirom na njihovu razliku posle vela?

Ja sam Ra. Prvo, utvrdimo da su i pre i posle vela u vremenu/prostoru postojali isti uslovi; odnosno proces zastiranja je fenomen prostora/vremena.

Drugo, proces zastiranja je drastično promenio karakter iskustva. U nekim slučajevima, poput sanjanja i kontakta sa višim ja, iskustvo je bilo kvantitativno drugačije zbog činjenice da je veo primarni uzrok vrednosti snova, a takođe i jedina vrata pred kojima više ja mora čekati na ulazak.

Pre zastiranja, snovi nisu imali svrhu upotrebe takozvanog nesvesnog za dodatno korišćenje katalizatora, već su ga učitelji/učenici koristili za učenje/podučavanje unutar unutrašnjih planova, kao i spoljašnjih izvora iz viših denziteta.

Kada se pozabavite svakom temom koju ste naveli, tokom postupka zastiranja možete uočiti ne kvantitativnu promenu iskustva, već kvalitativnu.

Dozvolite da kao primer izaberemo vaše seksualne aktivnosti prenosa energije. Ako želite detaljno da se bavite drugim temama, molimo vas da postavite dodatno pitanje. U slučaju seksualne aktivnosti onih koji ne borave pod velom, svaka aktivnost je bila prenos. Bilo je ponešto prenosa snage. Većina je bila prilično oslabljena u snazi prenosa zbog nedostatka vela.

U trećem denzitetu entiteti pokušavaju da nauče Načine Ljubavi. Ako se može videti da su svi jedno biće, nedisciplinovanoj ličnosti postaje mnogo teže da izabere jednog partnera i time se inicira u program službe. Mnogo je verovatnije da će se seksualna energija nasumično rasipati bez velike radosti ili velike tuge u zavisnosti od tih iskustava.

Stoga, prenos zelenog-zraka, koji je gotovo bez izuzetka bio slučaj kod seksualnog prenosa energije pre zastiranja, biva oslabljen i bez značajne kristalizacije. Seksualni transferi energije i blokade nakon prekrivanja velom su prethodno razmatrani. 1

Može se smatrati da je to složenija ali veoma efikasna studija u kristalizaciji onih koji traže energetski centar zelenog-zraka.

S obzirom da smo kod teme seksa, uzmimo onda odnos bolesti pre i posle vela, u ovom konkretnom slučaju veneričnih bolesti. Da li je ta vrsta bolesti postojala pre vela?

Ja sam Ra. Bilo je onoga što se naziva bolešću pre i posle ovog velikog eksperimenta, te i drugih vrsta. Međutim, budući da su venerične bolesti velikim delom funkcija misaonih-formi iskrivljene prirode koji su povezani sa blokadom seksualne energije, venerične bolesti su gotovo u potpunosti proizvod interakcije um/telo/duh kompleksa nakon vela.

Pomenuli ste da su one u maloj meri postojale pre vela. Šta je bio izvor njihovog razvoja pre procesa zastiranja?

Ja sam Ra. Izvor je bio slučajan kao što priroda tih distorzija bolesti u principu, generalno, jeste. Svaki deo telesnog kompleksa je stalno u stanju rasta. Preokret toga se vidi kao bolest i ima benignu funkciju da završi inkarnaciju u odgovarajućoj tački prostora/vremena. To je bila priroda bolesti, uključujući i one koje vi nazivate veneričnim.

Dao bih jednu izjavu, a vi me možete zatim ispraviti. Kako vidim prirodu dejstva bolesti pre vela, čini mi se da se Logos odlučio za program u kome će individualni um/telo/duh nastaviti da raste u umu, a telo biti analog tom umu u trećem denzitetu, te bi rast bio kontinuiran osim ako ne bi postojao nedostatak rasta ili nesposobnost, iz nekog razloga, da um nastavi po obrascima rasta.

Ako bi se taj rast usporio ili zaustavio, ono što nazivamo bolešću bi tada delovalo tako da na kraju prekine to fizičko iskustvo ne bi li se pokrenulo novo fizičko iskustvo koje će nastaviti proces rasta nakon preispitivanja čitavog procesa između inkarnacija. Da li biste molim razjasnili ovo razmišljanje?

Ja sam Ra. Vaše razmišljanje na ovu temu je dovoljno jasno.

Ono što ne razumem jeste, zašto bi pregledavanje iskustava posle inkarnacije pomoglo proces, ako nije bilo vela, jer mi se čini da bi entitet već trebalo da bude svestan onoga što se događa. Možda to ima veze sa prirodom prostora/vremena i vremena/prostora. Možete li to razjasniti, molim vas?

Ja sam Ra. Istina je da je priroda vremena/prostora takva da se ceo život može videti kao knjiga ili zapis, proučavati stranice, prelistavati i ponovo čitati. Međutim, vrednost pregleda je u testiranju nasuprot učenju. Tokom istog, kada je test istinski, destilacije sveg učenja postaju jasne.

Tokom procesa učenja, koji možete nazvati inkarnacijom, bez obzira na svest entiteta o procesu koji se odvija, materijal je raštrkan i prekomerna pažnja se gotovo neizbežno posvećuje detaljima.

Testiranje nakon prestanka inkarnativnog stanja nije ono testiranje koje podrazumeva pravilno pamćenje mnogih detalja. To testiranje je, zapravo, posmatranje sopstva od samog sebe, često uz pomoć kao što smo rekli. I u tom posmatranju se vidi zbir svih detaljnih studija; što je stav ili kompleks stavova koji boji svest uma/tela/duha.

Upravo sam smislio analogiju dok ste to govorili, gde upravljam avionom i testiran sam u simulatoru, ali to nije težak test, jer znam da smo prikovani za zemlju i ne mogu se povrediti. Međutim, kada stvarno letimo i prilazimo, slećemo itd. u avionu, iako je to isto, pretpostavljam da je loša analogija u odnosu na ono što se dešavalo pre vela.

Znam sve uslove u oba slučaja, a ipak ne mogu da se previše zainteresujem za rad simulatora, jer znam da je on prikovan za zemlju. Posmatram to kao entiteti pre vela koji su znali da su [kroz smeh] prikovani za kreaciju, da tako kažem, ili njen deo. Da li je ovo smislena analogija?

Ja sam Ra. Ovo je sasvim razumno, mada se ne odnosi na funkciju pregleda inkarnacije, već se oslanja na iskustvene razlike pre i posle zastiranja.

Pre vela, entitet bi bio svestan da doživljava bolest. Da li biste mi dali, kao primer, ako vam je poznat slučaj, bolesti koju bi entitet mogao doživeti pre vela i kako bi na to reagovao i razmišljao o tome, te kakav bi to efekat imalo na njega u punom smislu. Da li biste mi mogli dati primer, molim vas?

Ja sam Ra. Kako se univerzum sastoji od beskonačne palete entiteta, tako postoji i beskonačnost odgovora na stimulus. Ako posmatrate vaše ljude, otkrićete veoma različite odgovore na istu distorziju bolesti. Shodno tome, ne možemo odgovoriti na vaš upit sa nekom nadom da ćemo dati bilo kakve istinite izjave jer su preterane generalizacije suviše velike.

Da li je postojala bilo kakva uniformnost u funkcijama društava ili društvenih organizacija pre vela?

Ja sam Ra. Treći denzitet je, u svojoj samoj srži, društven. Postoje društva svuda gde postoje entiteti koji su svesni sebe i drugih-ja, te poseduju inteligenciju adekvatnu za obradu informacija koje ukazuju na blagodeti zajedničkog spajanja energija. Strukture društva pre i posle zastiranja su bile različite.

Međutim, pre zastiranja, društva ni u kom slučaju nisu zavisila od namernog porobljavanja jednih u korist drugih, jer se nije videla ta mogućnost kada se na sve gleda kao na jedno. Međutim, postojala je potrebna količina nesklada za izvođenje različitih eksperimenata u onome što biste vi mogli nazvati vladinim ili društvenim strukturama.

U našoj sadašnjoj iluziji, budući da smo se do sada udaljili od iskustva pre vela, nesumnjivo smo izgubili iz vida tehnike porobljavanja koje se koriste. Siguran sam da se mnogi sa orijentacijom službe-drugima služe tehnikama porobljavanja iako nisu svesni da su to tehnike porobljavanja jednostavno zato što su evoluirale tokom tako dugog vremenskog perioda i jer smo duboko u iluziji. Da li je ovo tačno?

Ja sam Ra. To nije tačno.

Onda kažete da nema slučajeva gde oni koji su orijentisani ka službi-drugima na bilo koji način koriste tehnike porobljavanja koje su nastale kao rezultat evolucije naših društvenih struktura? Da li ste to mislili?

Ja sam Ra. Koliko smo shvatili, vaš upit se odnosi na uslove pre vela. U tom periodu nije bilo nesvesnog ropstva, kako vi nazivate to stanje. U sadašnjem prostoru/vremenu stanje dobronamernog i nenamernog ropstva je toliko mnogobrojno da umanjuje našu sposobnost da ga nabrojimo.

Onda bi za entitet orijentisan ka službi-drugima, u sadašnje vreme, meditacija o prirodi tih malo očekivanih oblika ropstva mogla biti produktivna u polarizaciji, čini mi se. Da li sam u pravu?

Ja sam Ra. Sasvim si u pravu.

Rekao bih da je veoma visok procenat zakona i ograničenja, u onome što nazivamo našim pravnim sistemom, prirode ropstva o kom sam upravo govorio. Da li biste se složili sa tim?

Ja sam Ra. To je neophodan balans namere zakona da zaštiti gde rezultat obuhvata jednaku distorziju prema zatvoru. Stoga možemo reći da je vaša pretpostavka tačna.

To nije upereno protiv onih koji su, uz energije zelenog i plavog zraka, tragali za time da oslobode miroljubive ljude okova haosa, već predstavlja neizbežnu posledicu kodifikacije odgovora koji ne raspoznaju jedinstvenost svakoga i svake situacije unutar vašeg iskustva.

Da li je veo zamišljen kao ono što bih nazvao polupropustljivim?

Ja sam Ra. Veo je zaista takav.

Koje tehnike i metode prodiranja vela su planirane i postoje li neke druge koje su se desile sem planiranih?

Ja sam Ra. Ništa nije bilo planirano prvim velikim eksperimentom. Kao i svi eksperimenti i to je počivalo na nagosti hipoteze. Ishod je bio nepoznat.

Iskustveno i empirijski je otkriveno da postoji onoliko načina da se prodre veo koliko mašta um/telo/duha kompleksa može pružiti. Želja um/telo/duha kompleksa da saznaju ono što je nepoznato, privukla im je sanjanje i postepeno otvaranje tragaocu svih mehanizama balansiranja koji vode do učenjaštva i komunikacije sa učiteljima/učenicima koji bi mogli probiti taj veo.

Utvrđeno je da su različite nemanifestovne aktivnosti sopstva produktivne u probijanju vela u određenom stepenu. Generalno, možemo reći da su najživlje i čak ekstravagantne mogućnosti za probijanje vela rezultat interakcije polarizovanih entiteta.

Možete li da pojasniti šta podrazumevate pod tom interakcijom polarizovanih entiteta u probijanju vela?

Ja sam Ra. Navešćemo dve stvari za notirati.

Prva je ekstremni potencijal za polarizaciju u odnosu dva polarizovana entiteta koji su krenuli stazom službe-drugima ili, u nekoliko slučajeva, stazom službe-sebi.

Drugo, naveli bismo efekat koji smo naučili da zovemo efektom dupliranja. Oni sličnog uma, koji zajedno traže, će mnogo sigurnije pronaći.

Konkretno, kojim postupkom u prvom slučaju, kada bi dva polarizovana entiteta pokušala da prodru veo, bilo da su pozitivno ili negativno polarizovana - konkretno kojom tehnikom bi prodrli veo?

Ja sam Ra. Može se uzeti da prodiranje vela ima svoje korene u razvoju aktivnosti zelenog-zraka, onih sveosećajne ljubavi koja ne traži ništa zauzvrat. Ako se sledi ta staza, viši energetski centri će se aktivirati i kristalizovati sve dok adept ne bude rođen. Unutar adepta je potencijal da razloži veo u većoj ili manjoj meri, tako da sve može ponovo biti viđeno kao jedno. Drugo-ja je primarni katalizator na ovoj konkretnoj stazi prodiranja vela, ako biste to tako nazvali.

Koji je bio mehanizam prvog procesa zastiranja? Ne znam da li možete da odgovorite na to. Da li biste pokušali da odgovorite na to?

Ja sam Ra. Mehanizam zastiranja svesnih i nesvesnih delova uma bilo je proglašenje uma kompleksom. To je prouzrokovalo, zatim, da telo i duh postanu kompleksi.

Da li biste mi dali primer kompleksne aktivnosti tela koju imamo sada i kako pre vela nije bilo kompleks?

Ja sam Ra. Pre velikog eksperimenta um/telo/duh je bilo sposobno da kontroliše pritisak krvi u venama, otkucaje organa koji nazivate srcem, intenzitet senzacije koja vam je poznata kao bol i sve funkcije koje su sada shvaćene kao nesvesne.

Kada se prvobitno odvijao proces zastiranja, čini se da je Logos morao imati spisak, takoreći, onih funkcija koje će postati nesvesne i onih koje koje će ostati svesno kontrolisane. Pretpostavljam da je postojao dobar razlog za te podele, ako je tako bilo. Da li sam ikako u pravu u vezi s tim?

Ja sam Ra. Ne.

Možete li me ispraviti, molim?

Ja sam Ra. Bilo je mnogo eksperimenata kojima su razne funkcije ili distorzije telesnog kompleksa bile zakrivene a druge ne. Veliki broj tih eksperimenata rezultirao je neodrživim telesnim kompleksima ili onim koji su bili samo marginalno održivi. Na primer, mehanizam kojim nervni receptori nesvesno isključuju svaku distorziju prema bolu, nije orijentisan ka opstanku.

Pre vela um je mogao da blokira bol. Pretpostavljam, onda, da je funkcija bola u to vreme bila signaliziranje telu da preuzme drugačiju konfiguraciju kako bi izvor bola otišao, ali tada bi bol mogao da se mentalno eliminiše. Da li je to tačno i da li je postojala još neka funkcija bola pre vela?

Ja sam Ra. Vaša pretpostavka je tačna. Funkcija bola u to vreme je bila požarnog alarma onima koji ne osećaju dim.

Recimo onda da je entitet u to vreme opekao ruku zbog nepažnje. Odmah bi uklonio ruku sa gorućeg predmeta, a zatim bi, kako ne bi više osećao bol, mentalno presekao bol dok ne bi došlo do zarastanja. Da li je to tačno?

Ja sam Ra. To je tačno.

U našoj sadašnjoj iluziji bismo to posmatrali kao eliminaciju određene količine katalizatora koji bi mogao da iznedri ubrzanje u našoj evoluciji. Da li je to tačno?

Ja sam Ra. Odnos prema bolu varira od um/telo/duh kompleksa do um/telo/duh kompleksa. Vaše izražavanje stava prema distorziji poznatoj kao bol jedno je od korisnih distorzija u pogledu procesa evolucije.

Ono na šta sam pokušavao da ukažem jeste da je plan Logosa u zastiranju svesnog od nesvesnog, na takav način da bol nije mogao biti tako lako kontrolisan, stvorio sistem katalizatora koji ranije nije bio upotrebljiv. Da li je ovo generalno tačno?

Ja sam Ra. Da.

U nekim slučajevima se čini da je ta upotreba katalizatora za neke entitete gotovo u zbrci tj. da osećaju mnogo više bola nego što mogu da iskoriste što se tiče katalitičke prirode. Možete li da komentarišete naše trenutno stanje u iluziji u vezi s tom određenom temom?

Ja sam Ra. Ovo će biti poslednji potpuni upit ovog rada.

U nekim slučajevima možete videti entitet koji je, bilo preinkarnativnim izborom, bilo stalnim reprogramiranjem tokom inkarnacije, razvio halapljiv program katalizatora. Takav entitet je željan upotrebe katalizatora i odredio na svoje sopstveno zadovoljstvo da se ono, što možete nazvati „velikim znakom“, istakne na čelu, kako bi se privukla pažnja sopstva.

U tim slučajevima to zaista može izgledati kao veliko rasipanje katalizatora bola i distorzije u pravcu osećanja tragedije da drugo-ja može doživeti tako mnogo bola. Međutim, dobro je nadati se da drugo-ja prihvata ono što je pomalo teško pripremio za sebe; odnosno katalizator koji želi da koristi u svrhu evolucije.

Pitali bismo da li sada imate neka kratka pitanja?

Primetio sam da ste započeli ovu seansu sa „Sada komuniciram“. Obično koristite „Mi sada komuniciramo“. Da li postoji bilo kakav značaj ili razlika u vezi s tim, i da li možemo nešto da uradimo kako bismo poboljšali kontakt ili udobnost instrumenta?

Ja sam Ra. Mi sam Ra. Možete uočiti gramatičke poteškoće vaše jezičke strukture u kontaktu sa društevnim memorijskim kompleksom. Ne postoji razlika između prvog lica jednine i množine na vašem jeziku kada se odnosi na Ra.

Nudimo sledeće, ne radi kršenja vaše slobodne volje, već zato što je ovaj instrument posebno tražio informacije o njegovom održavanju, a grupa za podršku to čini ovim upitom. Možemo sugerisati da instrument ima dva područja potencijalnih distorzija, a obema se, u telesnom smislu, može pomoći unošenjem onih stvari koje se instrumentu čine poželjnim.

Ne predlažemo nikakve teške i brze dijete, iako savetujemo dobra svojstva tečnosti. Instrument ima sve veću sposobnost da oseti ono što će pomoći njegovom telesnom kompleksu. Njemu pomažu afirmacije kao i svetlost koja je hrana denziteta gde odmara.

Možemo zatražiti od grupe za podršku da nadgleda instrument, kao i uvek, kako bi se u slučaju želje za složenijim proteinima ono što je najmanje iskrivljeno moglo ponuditi telesnom kompleksu koji je u ovom trenutku potencijalno sposoban za znatno uvećanu distorziju .

Ja sam Ra. Zahvaljujemo vam, prijatelji moji, na vašoj stalnoj savesnosti u ispunjavanju vaše manifestacije želje da služite drugima. Savesni ste. Aranžman je veoma dobro postavljen.

Ja sam Ra. Ostavljam vas, prijatelji moji, u ljubavi i svetlu Jednog Beskonačnog Stvoritelja. Nastavite, dakle, veseleći se u moći i miru Jednog Beskonačnog Stvoritelja. Adonai.

  1. Ranije raspravljano u #26.38, #31.2–5, i #32.2–7. ↩